Direktor za ZNANJE - Inicijative koje se odnose na upravljanje znanjem

INICIJATIVE KOJE SE ODNOSE NA UPRAVLJANJE ZNANJEM

Upravljanje znanjem je, kao što smo rekli, još uvek velika nepoznanica koja mnoge kompanije sa dobrim namerama navodi da krenu putem koji je skup i neefikasan. Istraživanja pokazuju da su u samo 1/6 kompanija koje su krenule u ovaj projekat rezultati dobri i očigledni, a u 1/3 kompanija se jedva primećuju neki pomaci. Cl velikoj većini kompanija koje su uložile milione dolara rezultata jednostavno nema (mnoge kompanije su npr. investirale veliki novac u baze podataka kojima ljudi ne pristupaju niti im na bilo koji način doprinose).

S druge strane, postoje kompanije čiji su koraci osmišljeni i dobro odmereni. "AT&T Global Services" (kompanija koja je deo giganta AT&T sa prometom od 10 milijardi dolara godišnje) je želela da unapredi rad svojih sofisticiranih konsultanata u oblasti tehnologije koji rade širom sveta, tako što će im napraviti jednu praktičnu i sveobuhvatnu bazu podataka. Prvo su, međutim, utvrdili njihova očekivanja i potrebe, a zatim su sproveli istraživanje o načinima na koji su do tada učili i međusobno delili svoja znanja. Na osnovu tih podataka je svako od njih prošao 40-časovnu obuku o tome šta znači biti član "zajednice znanja", potom su utvrđeni kriterijumi prema kojima će biti meren njihov doprinos organizaciji znanja i nagrade koje iz toga proističu, da bi se tek na kraju definisala tehnološka rešenja koja će predstavljati najbolju podršku. l zaista, grupa je postigla izvanredne rezultate uz racionalno korišćenje finansijskih resursa.

Uspešni, zanimljivi ili originalni primeri koji slede pokazuju na koje sve načine može da se prikuplja, koristi ili valorizuje stečeno znanje:

• Benetton (Italija) proizvodi mas-kastomizovanu odeću koja prati najnovije trendove i želje kupaca u bojama i dizajnu, na osnovu dnevnih podataka o prodaji koji se prikupljaju iz svih butika kompanije širom sveta.

• General Electric (SAD) je od 1982. godine prikupio u bazi podataka svog komunikacionog centra sve pritužbe svojih korisnika. Do sada je u sistemu evidentirano 1,5 miliona potencijalnih problema kao i njihovih rešenja koji stoje operaterima kompanije na raspolaganju.

• National Bicycle Industrial Company (Japan) je u stanju da u roku od jednog dana proizvede bicikl po tačnim merama (visini i težini) kao i željenom dizajnu svakog pojedinog kupca, što omogućavaju integrisani kompjuterski programi dizajna i proizvodnje, povezani sa bazom podataka u kojoj su evidentirani svi pojedinačni kupci.

• Netscape (SAD) komunicira preko Interneta sa odabranim kupcima svojih softvera i ohrabruje ih da iznesu svoje primedbe i predloge, što omogućava da se na tržištu u veoma kratkom roku pojave nove i kvalitetnije verzije softvera prilagođene željama i potrebama kupaca.

• Ritz Carlton hoteli vode evidenciju o svakom pojedinom gostu tako što svaki zaposleni nakon svakog ličnog kontakta sa gostom popunjava upitnik čiji se podaci zajedno sa drugim zahtevima gosta smeštaju u posebnu bazu podataka. Prilikom svakog novog boravka dotičnog gosta u hotelu ti podaci se odštampaju i daju svakom zaposlenom, kako bi gost dobio specijalan "tretman", prilagođen njegovim specifičnim potrebama.

• Agro Corp (SAD) koji prodaje đubrivo i seme za poljoprivredu raspolaže podacima o vrsti i kvalitetu zemlje svojih kupaca-farmera, koje kombinuje se podacima o vremenskoj prognozi i drugim podacima vezanim za useve, nakon čega preko svojih prodavača šalje povratnu informaciju farmerima i pomaže im da odaberu najbolju kombinaciju useva.

• Frito-Lay (SAD) preko svojih predstavnika prikuplja podatke o ostvarenoj prodaji svih vrsta proizvoda u maloprodajnim objektima širom SAD, nakon čega se prikupljeni podaci svakodnevno smeštaju u bazu i analiziraju, na osnovu čega se izvlače zaključci o tome na koji način da se najbolje iskoriste police u prodajnim objektima, koji se zatim prosleđuju radnjama.

• Skandia (Švedska) se bavi osiguranjem, a svoja iskustva i vrhunska znanja iz organizacije posla je prodala kao know-how švajcarskim osiguravajućim društvima.

• 3M (SAD), kompanija koja raspolaže sa 60.000 proizvoda nastalih kao rezultat sopstvenih inovativnih procesa, nastoji da uspostavi ravnotežu između kreativnosti i racionalnog poslovanja, tako što su svi zaposleni ohrabreni da uče i preuzimaju rizik, ali se od menadžera zahteva da uspostave čvrstu vezu između stalnog učenja i ostvarenih prihoda.

• Bruckman Labs (SAD), biotehnička firma, sprovela je reorganizaciju kako bi se afirmisala kultura znanja, a osnovala je i odeljenje za transfer znanja da koordinira te napore. Zaposleni koji pokažu najbolje rezultate u širenju znanja drugim zaposlenima se nagrađuju novčano, kao i menadžerskim pozicijama.

• Chaparral Steel (SAD) je čeličana koja je sprovela .niz različitih inicijativa: stalnu edukaciju, odsustvo izrazite hijerarhije, jednakost zaposlenih i međusobno poverenje, nagrade za inicijative, a proizvodni radnici su odgovorni za komunikaciju sa kupcima. Rezultat ovih aktivnosti je da je u kompaniji za proizvodnju tone čelika potreban 1,5 sat u odnosu na standard u industriji koji iznosi 1,5-3 sata.

• Oticon (Danska) je napravio "špageti organizaciju" koju odlikuju izrazita interaktivnost i u kojoj ljudi nemaju "fiksirani"opis poslova već isključivo rade prema potrebama određenih projekata.

• WM-data, u kojoj nijedna organizaciona jedinica ne može da ima više od 50 zaposlenih, jer se na taj način pojačava osećaj bliskosti, poverenja i međusobne pripadnosti, što je plodno tle za uspostavljanje kulture u kojoj se znanje međusobno deli.

• McKinsey i Bain & Co. (SAD) su konsultantske kuće u oblasti menadžmenta koje su razvile sopstvene baze znanja koje sadrže njihova iskustva iz svakog pojedinog posla, informacije o članovima svojih timova i reakcije klijenata. U svakom timu postoji osoba kojoj je delegiran ovaj posao.

• Skandia AFS (Švedska) je uspostavila formalnu proceduru za evidentiranje iskustava i dobrih rešenja, što je smanjilo rok od početka do profitabilnosti njihovih finansijskih usluga sa 2 godine na 6 meseci.

• Honda i druge japanske kompanije daju informacije o određenim projektima kompanije ljudima iz drugih sektora kako bi se dobila nova i neočekivana rešenja iz drugih izvora, podelila odgovornost i povećao mehanizam samokontrole.

• Xerox (SAD) obezbeđuje prijatne prostore u okviru kompanije u kojima uz osveženje mogu da razgovaraju osobe iz različitih sektora kako bi se podržali i unapredili međufunkcionalni kontakti iz kojih mogu da proisteknu nova i originalna rešenja.

• Celemi (Švedska) je još 1995. u svom godišnjem izveštaju objavila informaciju o nominalnom iznosu svojih nevidljivih vrednosti.

• PLS-Consult (Danska) vrši kategorizaciju svojih kupaca prema tome koliko svojim znanjem i povratnim informacijama doprinose kompaniji.

• National Technology University (SAD) i Open University (Velika Britanija) prodaju programe obuke preko satelita kompanijama kao što su General Electric, Hewlett-Packard, Texas Instruments.