Direktor za ZNANJE - Kakav treba da bude direktor za znanje?

KAKAV TREBA DA BUDE DIREKTOR ZA ZNANJE?

Ako se prihvati mišljenje da je jedan od osnovnih zadataka direktora za znanje da identifikuje koja sve znanja postoje u okviru kompanije (bilo da se ona nalaze u dokumentima ili glavama zaposlenih), da ohrabri zaposlene da ta znanja podele sa kolegama, i da uspostavi instrumente koji će omogućiti njihovu široku primenu, onda je jasno da je najveći izazov za direktora za znanje da stvori klimu u kojoj će ljudi deliti svoja znanja sa drugim kolegama.

Problem je u tome što ljudi u kompanijama, tradicionalno, nisu bili nagrađeni za ovakav vid saradnje. Može se čak reći da je bilo potpuno suprotno: za poslodavce je uvek bilo važno da imaju stručnjake koji su imali znanja koja drugi nisu imali, što je imalo za posledicu da se znanje brižljivo i ljubomorno čuvalo. To je razlog što ovaj novi koncept "deljenja i širenja znanja "predstavlja veliki izazov koji zahteva promenu čitave korporativne kulture organizacije. Zbog toga je uspostavljanje korporativne kulture koja će biti naklonjena znanju apsolutni prioritet.

Konsultant Thomas Davenport je u istraživanju koje je sprovedene u 20 kompanija u SAD-a koje je bilo vezano za 31 projekat koji se odnosio na znanje, utvrdio da su organizacije sa najboljom strategijom u oblasti upravljanja znanjem one u kojima rade ljudi koji su intelektualno radoznali, koji uživaju da diskutuju o stvarima koje znaju i koji vole da pomažu drugima. U svim kompanijama ima takvih ljudi, ali negativni aspekti postojeće korporativne kulture kao što su nepoverenje, odbojnost i Kronični nedostatak vremena da se ljudi sretnu i razgovaraju predstavljaju veliku prepreku. Kompanije koje svojim striktnim pravilima sprečavaju ljude da slobodno i opušteno razgovaraju, na taj način, u svojoj sredini "ubijaju" razmenu znanja, kreativnost i inovacije.

Da bi stvorili ovakav ambijent, direktori za znanje moraju da imaju specifičnu i jedinstvenu konstituciju: moraju da budu entuzijasti puni energije koji transformaciju svoje firme kroz upravljanje znanjem prihvataju kao svoju misiju. Moraju da budu širokih interesovanja, društveni i tolerantni, ali s druge strane odmereni i pragmatični. Moraju da razmišljaju konceptualno i da budu u stanju da stvari posmatraju široko i sveobuhvatno. Moraju jasno da komuniciraju koncept znanja i da ga aktivno promovišu, ali i da ga argumentovano brane, kada je to potrebno.

Konačno, potrebno je da ih ljudi prepoznaju kao lidere, da budu uspešni u timskom radu, uticaju na druge i uspostavljanju korektnih međuljudskih odnosa. Kombinacijom svih ovih veština dobija se sjajan promoter promena. Da bi mogli da odgovore ovako složenom poslu, direktori za znanje moraju da poseduju operativna i primenjiva znanja iz brojnih disciplina: informatičke tehnologije, menadžmenta, komunikacije, istraživanja itd. Upoređivanjem novih ideja sa potrebama firme oni su istovremeno i konsultanti koji nastoje da izaberu one ideje koje će se najbolje uklopiti u viziju znanja organizacije. Zbog toga je izbor prave osobe za ovu funkciju podjednako važan kao i sama odluka da se u organizaciju uvede funkcija direktora za znanje.

Nesporno je da je znanje i učenje za svetske kompanije postalo novi strateški imperativ, uslov opstanka i razvoja, ali smo isto tako sigurni da će u duhu najnovijih promena u našoj zemlji znanje zauzeti mesto koje mu pripada i da će ono postati stvar potrebe i da više neće biti samo stvar vizije, afiniteta ili dobre volje pojedinih direktora. Očekujemo prvi veliki korak - da se i u našim kompanijama imenuju ljudi koji će na početku posvetiti znanju u firmi makar samo 10 ili 20% svog radnog vremena, a verujemo da neće proći mnogo vremena kada ćemo u našoj sredini imati i prve "prave" direktore za znanje!